SvastaNesto

...je zapoceo u obliznjem kaficu, nedaleko od mesta rada i zivljenja. Prvo kafica...pa novine...i onda obavestenje da je bramenu rodjendan?! Ih kako volim da obradujem nekoga ko to ne ocekuje...:-) Cimerke i ja kupismo mu praktican set za tusiranje ( sa FENOMENALNOM torbicom) i njegova reakcija me je jos jednom ubedila, u meni vec dobro poznatu cinjenicu ( ali meni znanim muskarcima, jos daleku ), da se i oni znaju obradovati poklonu, na slican ( ako ne i istovetan ) nacin kao i mi. Sva ona prica, kako oni ne vole kada im se poklanjaju kojekakve sitnice...kako samo u retkim prilikama znaju se obradovati istima, pala je u vodu kada nas je na nase cudjenje i bez ustezanja poceo grliti i ljubiti, po meni, najsrdacnije sto je znao i umeo...Kako mi je bilo slatko :-)... Jer, na taj nacin zahvaliti se osobama koje znas svega par dana i to bez ustezanja, obracanja paznje da li ga ko gleda, kako ce to neko shvatiti u drustvu( pre svega mislim na musko! ), mi pokazuje da ipak ima nade za nase muske ( bar po pitanju otvorenijeg iskazivanja emocija)..;-) Jutro svima... "Sta to stalno izvlaci iz sjecanja, zlatno obojen dan. Kada smo se prvi put poljubili ti i ja. Slucajni svedoci nase ljubavi, dok odkucava sat. Poruke na zidu pune neznosti, ovaj stan..."

...Ponekad toliko samu sebe iznerviram svojom naivnoscu I neprihvatanjem cinjenice da ljudskoj gluposti I bezobrazluku nema granica…Da li su ljudi toliko…ma ne mogu se setiti prave reci za to…>:-( Kako osoba na visokom polozaju moze uzivati postovanje svojih zaposlenih kada svaki “konstruktivan” razgovor sa istim pocinje I zavrsava se izjavom :”Ne mozes ti sa mnom tako, ja sam ti menadzer!!!” ili “Ti ne mozes voditi sa mnom neverbalne duele ( a inace se cupamo za kose,sta li?!?!) jer nismo na istom intelektualnom nivou?!” Pa aman!!!!! I posle, zasto radnici ne pokazuju dovoljno elana za rad?! Cuj, molim te!!!! I posle, nisu mi ti takozvani I samoprozvani menadzeri krivi, jer zaboga sta ocekivati od sredovecne individue zarobljene u telu nedoraslog rekonvalescenta!!!! Ma…svoj posao volim I nikada, ali nikada mi nije problem ili da ostanem duze na poslu ili kada me pozovu da ispravim neciju brljotinu…ali kad ti je u ustima gorak ukus I kada ti je jedini komentar “pih”, onda o cemu govorimo?!?! Ma... " Samo dvije stvari su beskonacne. svemir i ljudska glupst, i nisam bas siguran za ovo prvo" -Albert Einstain

Cimerka mi se opasno prehladila. Danima vec ima temperaturu koja nikako da spadne, iako je kljukam koje-kakvim "sredstvima odbrane". Ja se, generalno, nikad nesto specijalno nisam snalazila u "lecenju", ali sreca te imamo komsiluk za savetovanje. :-) Tretman je zapocet vitaminskim bombama u vidu voca (u svakoj kombinaciji!) i narodskih lekova tipa sirce na noge...rakija na grlo...krompir...?! zaboravih gde vec se on stavlja. Na zalost nista nije pomagalo, te smo otisle u hitnu gde su joj po starom dobrom receptu prepisali inekcije...Moram joj odati pocast, ona je "divan" pacijent tj. miruje ( ne kao neki, npr. autor bloga :-) ), ne zanoveta ( opet ne kao neki ) i sto je najbitnije preznojava se. Nasuprot meni koja kada bolujem ( davno bese, secam se..) stalno nesto njorim ( citaj: zanovetam, pridikujem, vodim ostru polemiku oko "gladi u Etiopiji, problema svetske globalizacije" itd...), cim pocne da mi biva vruce odmah se pokrivam, hocu da se tusiram...ma uzas zivi. Prosto se zapitam ko bi mene negovao do roditelja?! :-) Jutro svima... "Možda ti sad nedostajem, kad nisam te preživeo, umro sam moja ljubavi, da ljubav bih oživeo. ..."

Kada naspavana, kroz napola otvorene okice ugledam prve zrake sunca, znam da dan obecava. Prvo slatko ( kako je govorila moja baka :-) ), pa kafica...jaka, sa kasicicom secera...vockica...i znam da mi danas nista nece pokvariti dan. Malo informacija iz jutarnjeg ( uvek se me "oduseve" kvazi osmesi koji "krase" lica pojedinih voditeljki ), vremenska prognoza ( iako znam da retko-kada je tacna ) i krecem...

"Jos je jutro rano, budim se lagano
i posmatram te
u tvojim ocima, ja pronasla sam
srecu i mir

Otvori prozor i pusti da me dodirne sunce,
i okupa svu
put je ovaj pred nama, staza ljubavi,
sad kada si tu..." 

Jutro svima!

Eto i mene... :-) Znam da je univerzum ili bar ovo parce istog, presrecno zarad mog sletanja i resenosti da par letova i dogodovstina na istim podelim sa vama... Bez laznih obecanja...bez predskazivanja koje-cega...mogu samo reci da ce svi letovi biti samo moji...samo meni jasni...ne suvise dugacki...a svi ste pozvani da mi se pridruzite i budete moji gosti...

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.