One moment in time…
“ Pricali su, bolece...govorili, kajaces se…Nije vredelo... I sta sad? Ostacu sa svojim kajanjem i zalom za svime neizrecenim…za svime neiskazanim...Bili smo blizu…I dok pokusavam pronaci onu svetlu tacku za bolje sutra, za novu sansu, skupljam hrabrosti da se uhvatim u kostac sa senkama mogucnosti koje se nisu ostvarile i sa naletima bola koji se doci…sigurna sam… Dovoljna bi bila jedna tvoja rec i ostala bih…Pricali bismo satima, cutali vekovima…Ali, nisi rekao ni rec…I krivim tebe i ti si mi jedini kriv…
Otisao si...ipak - Srescemo se,opet...Negde ti i ja, kad zvezde nam se sklope, kao nekada…Pogledom priznacu ti sve, da nisam ziva bez tebe i sta mogu, to je jace od mene- "
“…Ti i ja nismo mogli skupa sve bilo je protiv nas tiho svadjali se, mirili na glas jedno od drugog trazili smo spas...Ti i ja vjerovali istini zbog nas al' istina je rekla i svoj glas...jedno od drugog trazili smo spas i nasli ga u rastanku...Moglo je i vise ostati nama od tolike ljubavi 'ko zna, mozda opet nekada al' bicu ti, ti budi ja…”