SvastaNesto

Danas nista od pesme, sunca, jutarnje kafice… Kisa tuce citav dan i nacisto me deprimira. Oduvek me je nervirala cinjenica da sam meteoropata, ali sta cu?! Cim grane sunce ja sam super, nista me ne dotice i sve mi je lepo, ali zato kada je tmurno, tada je smak. Tada mi je sve crno, sve su mi ladje potonule, niko I nista me ne moze razveseliti, ma teska sam sama sebi, a kamoli okruzenju. Uzmem da citam knjigu i kada nakon sat vremena shvatim da sam jos na istoj strani, batalim...Pustim muziku, ritam bije a ja...Okrenem se klopu, k'o reko velim u klopi je uteha..ma jok... I tada mi ostaje samo da sacekam, ili da grane sunce ili da na TV konacno puste neki dobar filmic i da uzivam ... "Svjetla su tiho utrnula Lice sam rukama sakrila Sve je to zbog kiše koja pada iz dana u dan Snove briše i pada mi u dlan... ...Vjetar nosi tiha sjecanja Nebom plove glasna šaputanja Sve je to zbog kiše Koja pada iz dana u dan Snove briše i pada mi u dla..."